Ima višestruku upotrebu: za beljenje i bojenje, pri rafinaciji ulja, u proizvodnji sapuna, hartije, boja (alizarina na primer) i veštačke svile, za prečišćavanje boksita.
To je bela kristalna supstanca koja brzo apsorbuje vlagu i ugljen-dioksid iz vazduha. U vodi se lako rastvara uz izdvajanje znatne količine toplote, ali se slabo rastvara u alkoholu. Vodeni rastvor je ljigav, korozivan i natrijum-hidroksid je u tom rastvoru veoma disosovan što je sve svojstvo jake alkalije. U skladu sa tim, menja boju lakmusa u plavo, kao što menja boje i drugih indikatora, a sa kiselinama reaguje gradeći soli. Takođe reaguje i sa rastvorima metalnih soli, izuzev soli alkalnih metala, gradeći soli natrijuma, sa tim da se u reakciji sa amon-solima oslobađa amonijak (gas), verovatno zbog nepostojanosti amon-hidroksida. Ukoliko se rastvor drži u bočici sa brušenim staklenim zatvaračem, posle nekog vremena neće biti moguće otvoriti tu bočicu jer supstanca lako vezuje ugljen-dioksid iz vazduha i pravi kristale na zatvaraču. Da bi se takva situacija sprečila, koriste se gumeni zatvarači, čija je fleksibilnost bolja.
Rastopljeni natrijum-hidroksid deluje na metale, sa tim da na nikl i srebro slabo deluje. Deluje i na nemetale.
Lako deluje i na staklo i porcelan, čak i njegov vodeni rastvor.
